vladičansko dostojanstvo. Patrijarh Gavrilo je, dok je čekao povratak u Beograd (komunističke vlasti ga još nisu želele), u teškim materijalnim uslovima posleratnog izgnanstva, odbio materijalnu pomoć pape Pija XII, Stepinčevog duhovnog oca , rekavši da posle papine podrške krvoloku Paveliću, nikad mu ne bi otišao na noge, ma kakvu pomoć da dobije. Patrijarh Gavrilo je napomenuo da cilj Srba nikada nije bio ugodan život i izobilje, nego je to put ranih hrišćana stradanje za

i gnusnom muslimanskom verom i običajima, i zato iz dubine savesti njegove javi se čvrsta želja da se vrati u veru otaca svojih, veru Hristovu. Odlučivši to Mitar prodade sve što je imao i otide u Tripolis (grad na Peloponezu), nađe jednog duhovnog oca i ispovedi pred njim svoj greh odricanja hrišćanske vere. Duhovnik primi njegovu ispovest i posavetova mu da od sada živi strogo hrišćanski, što sveti mučenik i činjaše ali još uvek u tajnosti. Jednoga dana, međutim, kad on iđaše u Mistru (

je počelo da traži onaj, kako Sveti vladika Nikolaj kaže šumski univerzitet. Njegova duša počela je da traži Božansku mudrost i Božansko znanje. I on se opredelio da postane monah, jer je zapravo to samo i želeo. A imao je pred sobom svoga duhovnog oca , Visokopreosvećenog Mitropolita Amfilohija, kod koga je došao još u Banat, u manastir Hajdučicu, i za kojim je došao u Crnu Goru, kazao je Vladika budimljansko-nikšićki.

, ko se ozbiljno zanimao Isusovom molitvom, prema kojoj su, već i u to vreme znatno ohladneli u mnogim otečestvenim manastirima. Optinci su ukazali Preosvećenom na rasofornog poslušnika Alekseja Zercalova - budućeg starca Anatolija ( duhovnog oca , o. Varsanufija), koji se u istim bavio svetootačkim učenjem o umnoj molitvi. Episkop Ignjatije primio ga je prijateljski i rado i oni su dugo razgovarali o raznim duhovnim predmetima. Proći će godine i starac Anatolij (Zercalov) sam će

Vojvodine obavezno su štivo svakog našeg mislećeg i dobronamernog čoveka stoji u inicijativi za dodelu Februarske nagrade novinaru-publicisti Dimitriju Boarovu. duhovnog oca , kao nacionalno-duhovnog predvoditelja, kao prosvetitelja i učitelja naše Svete Crkve, 45. nasljednika na tronu Svetoga Save. Primivši taj sveti i uzvišeni čin patrijaraški, primili ste dar Duha Svetoga i Svetoga Save,

pribegavali su u bolestima i mnogi muslimani, i dobijali čudesna isceljenja. Sve je to podstaklo Turke da uklone ovog čudotvornog buditelja i hrabritelja verske i nacionalne svesti srpske. duhovnog oca srpskog roda, ne digne buna na Turke, Sinan paša Beogradski naredi da se telo svetog Save prenese iz Mileševe u Beograd i spali. Vojska upadne u Mileševu na Veliki Petak 1594. godine, načini pokolj, uzme iz kivota telo Svetoga Save i prenese

isceljenje; ali ih on ne primi, govoreći: Pisano je: Zabadava ste dobili, zabadava dajite (Mt. 10, 8). Dok je sveti Ilarion boravio na Siciliji, njegov omiljeni učenik blaženi Isihije čitave tri godine tražaše po celome svetu ljubljenog duhovnog oca svog, prepodobnog Ilariona; brižljivo proputova on mnoge zemlje, gore i pustinje, ali ga nigde ne nađe. Baveći se zatim u primorskom gradu Metonu, na Peloponezu, [ 22 ] ču on od nekog Jevrejina trgovca, da se na Siciliji pojavio neki

njegova bratija sakupe, i poučivši ih sve dovoljno, predade starešinstvo manastira prepodobnom Ilarionu. Potom poživevši još malo vremena, iguman predade duh svoj Gospodu. Postavši tako naslednik blagodati i ujedno molitava svoga duhovnog oca , Ilarion se staraše da dobro čuva svoje povereno mu od Boga stado. On sebe smiravaše pred bratijom i svima sebe pokazivaše kao primer i ugled. Postom, bdenjem, i svenoćnim molitvenim stajanjima on sebe mučaše, a izobilno prolivaše i

, dok su svi plakali i ridali zbog rastanka sa tako dobrim pastirom. Zatim im reče: Deco moja ljubljena i braćo Eto, s ljubavlju vas sve celivah, jer odlazim Gospodu mom, Isusu Hristu. Evo vam i igumana koga sami izabraste; njega imajte za duhovnog oca , njega slušajte, i po naređenju njegovom sve tvorite bogougodno. A Bog koji je sva blaga stvorio rečju i premudrošću, neka vas sam blagoslovi i sačuva od zamki lukavoga vraga; i neka do poslednjeg daha vašeg sačuva veru vašu tvrdom i

u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Francuskoj ne zapadnem ni u kakvu filosofsku ili religijsku jeres. Ili, ako sam se povremeno, na kraće ili duže vreme, odazivao sirenskom zovu pravoslavlju tuđih učenja, uvek su me sećanja na moga duhovnog oca iz dalekog, usamljenog manastira kraj Valjeva, i na njegove reči opomene, kada je god bila reč o evropskoj kulturi prema kojoj me je, uostalom, naučio da budem oprezan još u mojoj sedamnaestoj godini Dostojevski a naročito nedeljna

. duhovnog oca svih Srba, ravnoapostolnog Svetog Save, prvog arhiepiskopa Srpskog, i da smo u Srpskoj duhovnoj kolevci koja se jedina neprekidno njiha kao naše duhovno svetilo, da ćemo iz kolevke gordo izaći kao - HILANDARCI. A grešnu gordost nam

bivao surov i ljut. Duhovna deca njegova poštovala su ga i bojala ga se. Georgije Vasiljevič, knez Dmitrovski, pričao je da su mu kolena klecala kad je išao na ispovest k prepodobnome. Zato duhovna deca, izabravši prepodobnoga za svog duhovnog oca , nisu prestajali opštiti sa njim ni posle smrti. Jedanput, zadremavši pred jutrenje na crkvenom pragu, prepodobni vide u snu kako se otvori kapija manastirska, i uđe mnoštvo naroda sa svećama, i uputiše se ka crkvi. U sredini tog naroda

godinu je proveo u Rusiji. U Moskvi je radio za Ruski Palomnik u Izdavačkom odseku Moskovske patrijaršije; ovde je upoznao život Ruske pravoslavne crkve, naročito monaški život. Kasnije je pričislen Valamskom bratstvu, gde je našao duhovnog oca , arhimandrita Pankratija. Rukopoložen je za jerođakona i jeromonaha 1994. i 1995. g. u manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu, i uzeo ime Jona.

slavu i čast Svetog Irineja Lionskog slavski kolač i koljivo. Ovom svečanom činu prisustvovali su najbliži saradnici i pridvorno sestrinstvo koji su Vladici Irineju čestitali imendan. duhovnog oca , prepodobnog Ave Justina Ćelijskog, dobivši monaško ime Irinej, po svetom Irineju Lionskom.

da ima nameru i želju da svoj zločin spere ne samo suzama nego i krvlju svojom. Duhovnik pohvali njegovu nameru i savetova mu da otputuje u Kalamatu i neustrašivo isnovedi Hrista tamo gde Ga se i odrekao. I tako uzevši blagoslov od svog duhovnog oca i praćen njegovim molitvama, Ilija napusti Svetu Goru i brzo stiže u Kalamatu. Stigavši tamo, on obavesti mesne duhovnike o svojoj nameri. Ali oni, bojeći se za njega, zadržavahu ga od takvog pothvata. He obazirući se na to Ilija, tvrdo

duhovnog oca

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov